“Kramer protiv Kramera” je film koji je pobrao najprestižnije nagrade i postao jedan od kultnih klasika, a sada je dobio i našu verziju. Međutim, ne sasvim istu.

Beogradsko dramsko pozorište u junu je obradovalo svoju publiku ovom dirljivom pričom o raspadu braka, ali i, u neku ruku, raspada ljudi, a ekipa Espresa je pogledala predstavu i ovo su naši utisci. Ovo je ujedno i poslednja premijera u sezoni 2023/2024.

Za sve koji ne znaju, radnja filma se vrti oko razvoda i problema starateljstva, a “naše” Kramere, koje u filmu glume Meril Strip i Dastin Hofman, tumače Nada Macanković i Andrija Kuzmanović, koji su ujedno, uz Mariju Pikić, i jedini glumci predstave, a režirao je Slobodan Boba Skerlić. Predstava je u nastala po dramskom tekstu koji je napisan prema istoimenom kultnom romanu Ejverija Kormana, ali je inspirisana i filmom Roberta Bentona.

Cela priča nastaje onog momenta kada jedna mlada domaćina kaže mužu, ali i sebi, “Ja želim posao!”

“Da li majka ima pravo da želi karijeru pored uloge majke?” i “Da li otac može da se samohrano brine o detetu?” su osnovna pitanja koja se provlače kroz celu predstavu, ali istražuje i neka druga društvena pitanja, poput onoga “šta to čini dobrog roditelja” i “kako uskladiti privatni život sa poslom i roditeljstvom”.

Ono što naše Kramere čini posebnim je minimalistična scena, ali i mala i efektna glumačka postavka. Marija Pikić briljira kao svi sporedni likovi u životu bračnog para – od advokata, do najbolje prijateljice, pa do šefa i nove devojke – svaka njena verzija je toliko distinktivna da se gledaoci ni u jednom momentu neće zapitati “Koga ona predstavlja sada sada?”.

Andrija Kuzmanović glumi oca koji napokon shvata ulogu majke i sve to što ona “samo radi”, a Nada savršeno prikazuje ženu na ivici, koja mora da uradi nešto veliko kako bi se ponovo osetila živom. Do Džoaninog odlaska dolazi onog momenta kada ona shvata da jedina osoba kojoj nije pružila dovoljno ljubavi jeste ona sama. A ne, kako bi mnogi pomislili, zbog manjka ljubavi prema porodici ili ulozi majke.

Kako nam se svidela predstava?

Kao što smo pomenuli, u predstavi preovladava minimalizam. Jednostavna scena, samo jedan sto, krevet i dve stolice, i mali drveni lutak Bili, koga u život maestralno donosi Nada Macanković. Međutim, ono što u predstavi definitivno nije minimalno je emocija. Suze su bile na sve strane, publika se, za ovih sat i po vremena, duboko povezala sa glavnim likovima, a deluje da je tako i sa glumcima. Sa poslednjom scenom i glumci su ostali u suzama, a ovacijama nije bilo kraja. Ovo je jedna ozbiljna, emotivna priča, u kojoj i Andrija i Nada pokazu ceo svoj glumački potencijal, svaka scena pršti od emocije i teško je suzdržati smeh, ali i suze.

Tema raspada braka je nešto što će uvek biti aktualno, kako sedamdesetih godina prošlog veka kada je film prvi put prikaz, tako i danas, a ova predstava upravo to i dokazuje. Tradicionalne porodične uloge najbolje opisuje rečenica koja usledi nakon što Džoana napusti porodicu, a koja je upućena Tedu Krameru na pitanje – šta bi bilo da sam ja otišao?

Da si ti otišao, ne bi bilo ove predstave.”

U predstavi vidimo dvoje ljudi koji, kroz mukotrpan rad, postaju bolje verzije sebe. Nesigurna Džoana shvata svoju vrednost, ali i prioritete, dok Ted, koji je bio previše zauzet penjanjem na poslovnoj lestvici, napokon uspeva da razume šta je to biti roditelj, ali i to šta je, sada njegovu bivšu, ženu, otuđilo i nateralo na ovaj potez. Neverovatnu transformaciju Teda Kramera perfektno prikazuje Andrija Kuzmanović, ali na totalno sebi svojstven način, tako da ne brinite – biće i smeha.

Ono što je bitno naglasiti je da u ovoj predstavi nema lošeg lika, ali nema ni dobrog. To su ljudi koji su prinuđeni da rade i da, zbog situacija u kojoj su se našli, postaju bolje verzije sebe koje napokon shvataju šta je ono što je bitno. Mi publika navijamo za njih, razumemo sve što Ted Kramer prolazi, ali i to šta je Džoanu nateralo na njen potez.

Naročito nam se svidelo to što Andrija i Nada ne odlaze u imitaciju Meril Strip i Dastina Hofmana, već su napravili svoje verzije Džoane i Teda, tako da ovo je inspiracija, a ne imitacija.

Iako emotivna priča o raspadu jedne porodice, u njoj ima samo ljubav, a kako nećemo da vam otkrijemo baš sve detalje o situacijama koje “full time” otac Ted, “odbegla” mama Džoana i mali Bili prolaze, preporučujemo vam da odete naredne sezone i pogledate sami šta je to nas ostavilo bez teksta.