Budući da je Marinko bio izuzetno posvećen porodičan čovek, brinući se za svoju porodicu do poslednjeg trenutka i težeći da njegova deca žive u harmoniji, nije napisao testament. Umesto toga, odlučio je da imovinu podeli pošteno među svoj trojici sinova i dugogodišnjoj životnoj partnerki, smatrajući da je to najpravednije.
Marinko nije razdvajao sinove, već im je pružio sve što je mogao tokom života i karijere, ne želeći da ih stavi u situaciju sukoba oko nasledstva. Sa decom je otvoreno razgovarao o svemu, te su zajedno odlučili kako će imovina biti raspoređena kako bi svi bili zadovoljni.
Testament nije bio potreban jer je supruga delila isto mišljenje kao i on. Ona je igrala ključnu ulogu u održavanju dobrih odnosa između braće i uvek je insistirala na njihovom zajedništvu, a sina Darija je dočekivala kao svog sopstvenog sina svaki put kad bi se vratio iz Amerike.