1. Budite roditelj

Od roditelja se ne očekuje da zna da bude roditelj i to se nigde ne uči, dok u životu vidimo da je za bilo koju aktivnost neophodno određeno znanje ili obuka. Očekuje se da je roditeljstvo nešto prirodno, što nam je dato biološki, ali rezultati vaspitanja dece dovode do toga da se roditelji u određenom momentu pitaju gde su pogrešili. Tada uglavnom bude kasno, jer na zakasnela pitanja nema konkretnih odgovora.

Nekada su deca odrastala u većim porodicama. Bila okružena braćom i sestrama, kao i decom rođaka i komšija. Oni su bili različitih uzrasta i svako dete je moglo u porodici, spontano, da stekne različita životna iskustva. Deca su gledala kako se prepovijaju bebe, kako se vaspitavaju ostala deca. Danas su porodice manje, sa jednim ili sa dva deteta. Oni veći deo dana provode u vrtiću ili u školi i propuštaju da prikupe sva ta porodična iskustva.

Zato uvek imajte u vidu da ste vi ti koji postavljate temelje u životu deteta. Svako dete postaje čovek identifikacijom (poistovećivanjem) i imitacijom. Koga drugog će dete mlađeg uzrasta imitirati nego svoje roditelje? Zato roditelj treba da uvek ima u vidu da dete sve vidi i sve čuje. Ako tako budemo radili, biće nam lakše u vaspitanju dece kasnije, kada budu veća.

2. Informišite se o školi koju će dete pohađati

Pre početka škole trebalo bi zajedno sa detetom prošetate do škole. Ako je dozvoljen ulaz u školsko dvorište možete poneti lopte ili bicikl. Dobro je da dete u školskom dvorištu provede prijatne trenutke sa vama i sa drugom decom. Kasnije, kada počne školska godina, korisno je da se zajedno sa detetom upoznate sa fizičkim rasporedom prostorija školske zgrade i sportskih terena. To vam može pomoći kada sa detetom razgovarate o školskom danu.

Izbegavajte da pred detetom komentarišete kako je škola zapuštena, prljava itd. Ako imate takav utisak bolje je da o tome porazgovarate sa školskom upravom.

Pogledajte u stranici sa vestima da li je škola organizovala ekskurzije i nastavu u prirodi, to deci može biti interesantno. Još jednom je važno napomenuti da o školi govorite pozitivno jer će dete tako zavoleti školu, a samim tim i školske aktivnosti (učenje).

3. U početku pomažite detetu u izradi domaćih zadataka

Domaći zadatak proširuje znanje i dovodi do trajnosti znanja i što je najvažnije, dete se polako navikava na obavezu učenja, razvija osećaj odgovornosti i radnu etiku koja će im biti od koristi u životu van škole.

Foto: Shutterstock / Ringier

Dete domaći zadatak treba da doživi kao prioritet u odnosu na igru, šetnje i druge porodične aktivnosti. Potrebno je napraviti efikasno okruženje za učenje. Ukoliko imate mogućnosti, bilo bi dobro da prostor za učenje bude osvetljen, udoban i tih sa policama ili ormarom za školski pribor i udžbenike. Sve što odvlači pažnju (poput televizora u pozadini) treba izbeći. Gomile igračaka takođe odvlače pažnju tokom rada. U početku će dete biti nestrpljivo ali zato je korisno dogovaranje vremena početka i završetka učenja, što će motivisati dete da radi i da završi obaveze.

Nemojte da sedite detetu “nad glavom” i da radite umesto njega. Neka i pogreši, učenje na greškama je deo procesa učenja. Dok vaše dete radi domaće zadatke, budite prisutni i spremni da protumačite zadatak, da date smernice i da pogledate kada dete završi.

Dete treba samostalno da zapamti šta ima za domaći zadatak, a najbolje je da odmah zapiše u svesku čim učitelji daju zadatak. Danas je veoma rasprostranjena pojava da roditelji imaju Viber grupe i onda posle nastave, kad deca treba kod kuće da rade domaće zadatke, kreće dopisivanje roditelja „Je l’ zna neko šta je danas za domaći?“, „Je l’ imaju za domaći nešto iz matematike ili samo srpski?“, „Kaže da je rekla učiteljica da danas nema ništa za domaći zna li neko nešto o tome?“ To nije dobro jer onda deca uopšte nemaju potrebu da pamte šta imaju za domaći zadatak, nego se oslanjaju na roditelja. Čak deca i sama uzimaju telefon i čitaju informacije sa grupe. Normalno je da dete nekad zaboravi šta je dato za domaći zadatak ili da zaboravi da zapiše, ali nemojte vi da se mešate. Bolje je da date detetu telefon i da samo pozove druga ili drugaricu, da malo popričaju i da se raspita o domaćem zadatku. Tako će dete naučiti da pamti i da misli o svojim obavezama.

4. Pošaljite dete u školu spremno za učenje

Najvažnije je da se dete dobro naspava, što je veliki problem, posebno u septembru, posle letnjeg raspusta. Deci je neophodna dovoljna količina sna da budu budna i spremna da uče čitav školski dan. Većini dece školskog uzrasta potrebno je 10 do 12 sati sna dnevno. Problemi sa dovoljnim spavanjem mogu se pojaviti u ovom uzrastu iz različitih razloga. Deca imaju puno obaveza: domaći zadaci, školske aktivnosti, sportske aktivnosti, dodatno učenje stranog jezika, televizori, računari, mobilni telefoni i video-igre. Sve to dovodi do toga da deca nemaju dovoljno sna, odu na spavanje oko ponoći, a treba da ustaju već oko sedam sati ujutro.

Foto: Dejana Kecić / Ringier

Dete mora da ima dobar ritam spavanja i budnosti. Pre odlaska na spavanje ostavite dovoljno vremena da se detetu omogući da se opusti pre gašenja svetla. Morate da ograničite neprirodne stimulacije poput televizije, video-igara i pristupa internetu. Dok je dete malo, biće vam lakše da u tome uspete, posle sve to ide veoma teško i dovodi do poremećaja u odnosima u celoj porodici. Hrana je jako važna.

Često čujemo da školska deca kažu kako nisu navikla da ujutro doručkuju, a onda jedva dočekaju u školi veliki odmor da pojedu celu kesu čipsa ili drugih grickalica. Hranljivi doručak podstiče decu i sprema ih za velike fizičke i mentalne napore u školi. Deca koja pojedu doručak imaju više energije i bolje se snalaze u školi.

Dokazano je da se deci popravlja pažnja, koncentracija i pamćenje ako za doručak jedu hranu koja je bogata integralnim žitaricama, vlaknima i proteinima, uz samo mali dodatak šećera ili meda. Tokom poseta školama u razvijenim evropskim zemljama videli smo da mnoge škole obezbeđuju deci pre početka časova zdrav doručak, a kasnije i užinu i ručak. Na žalost, kod nas to ne postoji, ali zato vi o tome mislite. Užina takođe može da bude problem.

Deca sve češće za užinu nose nezdravu hranu. Iako mnogi roditelji shvataju značaj zdrave užine, ipak ne mogu da nagovore decu da to ponesu, jer deca navode da „svi nose grickalice“. Potrebno je detetu objasniti da nije važno šta drugi rade i da ponekad može da ponese grickalice. Ukoliko se u školi vrši prodaja peciva, uverite se u kvalitet tih proizvoda.

Foto: Nenad Mihajlović / Ringier

5. Naučite dete organizacionim veštinama

Deca moraju da nauče da „budu organizovana“, odnosno da ne gube vreme u odlučivanju šta će da rade, da traže školski pribor po kući itd. U stvari to je i jedan od zadataka školovanja, da dete stekne različite životne veštine i samostalnost. Šta znači biti organizovan, na primer u mlađim razredima osnovne škole? Za školski rad, dete treba da ima ranac, udžbenike i školski pribor koji će svakodnevno nositi u školu. Ukoliko dete ide u školu u pre podnevnoj smeni, veče pre treba da uzme raspored časova, da se podseti i da ponese sve šta je potrebno za školu. Nije dobro da dete ujutro, u brzini, sprema školski pribor i udžbenike.

Tom prilikom dete može da vam preda eventualne saglasnosti za potpisivanje, račune za plaćanje putovanja i ostale poruke iz škole. Ono što nije potrebno da se nalazi u školskom rancu, treba izbaciti. Šta je za bacanje treba baciti, a ostale stvari, ako su bitne, čuvati na za to određenom mestu. Proverite da li je dete pojelo užinu, jer se često na dnu ranca može naći i hrana. Objasnite detetu da svoje školske stvari ne ostavlja po kući, već da slaže u svoj radni sto ili u orman koji ste odredili za to. Naučite dete kako da koristi kalendar ili lični planer, to je deci veoma interesantno. Deca to vole, na primer, mogu da prave spisak obaveza: uraditi domaći zadatak, naučiti pesmicu, spremiti sobu, nahraniti psa, ići na trening…

Niko se ne rađa sa organizacionim veštinama – treba ih naučiti i vežbati. Najbolji način učenja je imitacija roditelja. Zato roditelj mora da ima i to u vidu. Najčešće, kakvi smo mi takva će biti i deca. Ali i mi možemo da se menjamo na bolje…

6. Usvajanje veštine učenja

Ako dete „nauči da uči“ to će se isplatiti u daljem školovanju i u životu. U školi deca obično dobijaju testove iz matematike, pravopisa, sveta oko nas… Detetu ćete pomoći tako što ćete znati kada je zakazan test kako biste mogli da pomognete da se spremi na vreme, a ne da uči veče pre. Tu može da se, kroz šalu, objasni detetu narodna izreka „Ne goji se prase uoči Božića“ ili da se dete podseti na basnu „Cvrčak i mrav“. Znači, cilj je da dete nauči da redovno uči, svakog dana po malo.

Pomozite detetu koje teže uči tako što ćete nastavne sadržaje povezati sa primerima iz vašeg života i iskustva deteta (primeri iz sela, sa letovanja… ). Naučite dete da „razbije“ velike zadatke na manje delove. Korisno je i da se pravi podsetnik u obliku jednostavnih crteža. Dete ne treba da sedi predugo i da uči. Ako je starije dete, koje ima puno da uči, potrebno je da se prave pauze u učenju i pauze između učenja sadržaja različitih nastavnih predmeta.

Foto: Oliver Bunić / Ringier

Učenje i ocenjivanje ne treba da postanu izvor stresa za dete. U nedavnoj studijskoj poseti Finskoj i Švedskoj upoznali smo se sa njihovim obrazovnim sistemima i videli smo da tamo ocenjivanje počinje tek od šestog razreda osnovne škole. Na žalost u našem društvu i obrazovnom sistemu još uvek nema naznake da će se po tom pitanju nešto promeniti.

7. Potražite savet i pomoć kada je potrebno

Ako primetite da dete teže uči, da ima promena u ponašanju, da ima bilo kakvih problema vezanih za školu i učenje, bolje je potražiti savet i pomoć nego da se problem krije. Nema potrebe da se izlažete brigama i da čekate da se problem sam reši jer dolazite u rizik da, na primer, problem sa učenjem postane još veći jer se gradivo nagomilalo i dete sve više zaostaje. Nekad savet možete dobiti i od prijatelja ili rođaka, ali najbolje je obratiti se za stručnu pomoć.

Foto: Predrag Dedijer, Shutterstock / Ringier

Iskoristite svaku priliku da dobijete što više informacija na različite načine. Čitajte knjige o rastu i razvoju dece i povezujte to sa svojim iskustvom i sa svojim životom. Putem interneta možete pronaći veoma korisne edukativne filmove koji su namenjeni roditeljima. Kada završava predškolski program, od vaspitača možete da dobijete korisne informacije i preporuke.

8. Naučite dete da poštuje disciplinu u školi

Roditelji su prvi i najbitniji učitelji koji modeluju, omogućuju prostor za rast i razvoj, postavljaju granice sa ljubavlju, uče decu poštovanju sebe i drugih i prenose vrednosti koje će ih pratiti kroz život. Nekada su škole imale izraženiju vaspitnu komponentu, dok danas to skoro u potpunosti izostaje. Deca su postala veći autoritet i od roditelja i od nastavnika. Nastavnici često nailaze na veliku agresivnost od strane roditelja ukoliko dobiju kritiku u vezi vaspitanja deteta.

Roditelji ne shvataju značaj jedinstvenog vaspitnog delovanja na dete, pa i kada se neminovno problemi jednog dana pojave, roditelji i tada traže krivce u drugima. S druge strane, nastavnici često budu nemoćni, ali i nezainteresovani.

Deci se u porodici sve dozvoljava i najčešće nemaju nikakve obaveze, nema zahteva prema njima. Zato je važno sa decom stalno razgovarati, kako im prvi susret sa školom ne bi bio traumatičan.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Ono što može da se desi je pojava vršnjačkog nasilja. Važe dete može biti u ulozi žrtve ili u ulozi nasilnika. Svakako, o tome je važno pričati i rešavati problem na samom početku. U tome vam najviše mogu pomoći sami učitelji.

Ipak, u slučaju da su u pitanju ozbiljniji slučajevi, o tome će brinuti Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji ima svaka škola i koji radi u skladu za Zakonom i određenim pravilnicima.

Važno je da vaše dete zna šta se od njega očekuje u školi i da ćete vi podržati odluke škole i posledice, kad očekivanja nisu ispunjena. Naravno dete treba da ima i vašu razumnu podršku i slobodu da vam sve kaže.

9. Uključite se u život škole

Bez obzira na to da li deca tek kreću u vrtić ili osnovnu školu, veoma je važno da roditelji na neki način pokažu inicijativu i da se angažuju u školi. Tako pokazujete i školi i deci da ste zainteresovani za obrazovanje svoje dece.

Pre svega, važno je da dolazite redovno na roditeljske sastanke, kao i na priredbe koje se organizuju povodom kraja polugodišta ili školske godine. Deca vole da vide svoje roditelje u školi ili na školskim događajima, kao što je Dan škole ili školska slava Sveti Sava.

Osim obaveznih i redovnih roditeljskih sastanaka roditelji se mogu uključiti u rad škole na različite načine, na primer kroz Savet roditelja.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Možete da se uključite i da inicirate različite humanitarne akcije, gde će deca naučiti šta je grupna pripadnost i koliko svi oni zajedno mogu da učine i da nekome pomognu.

Roditelji skoro po pravilu prave Viber grupe pomoću kojih komuniciraju. Na nekom od prvih roditeljskih sastanaka možete da razmenite brojeve telefona kako bi se grupa formirala i kako niko ne bi ostao van grupe.

10. Obezbedite da dete redovno ide u školu

Veoma je važno da deca svakodnevno dolaze u školu kako bi postala odgovorna. Ako procenite da je dete bolesno ili prehlađeno, naravno da dete neće ići u školu. Na prvom roditeljskom sastanku učitelj/učiteljica će vas upoznati sa pravilima opravdavanja časova.

U nekim slučajevima roditelj može da opravda detetu određeni broj časova/dana, a u drugim slučajevima biće potrebno da odvedete dete kod lekara.

Ukoliko dete nije pohađalo nastavu nekoliko dana, uputite dete da od drugara sazna šta su učili. Organizovanjem takvog načina saznavanja ovih informacija možete pomoći detetu da ostvari bolju komunikaciju. Ukoliko dete duže odsustvuje iz škole, možete otići u školu i raspitati se o nastavnom gradivu koje je dete propustilo.

Foto: Yurii_Yarema / shutterstock

Dešava se da deca izbegavaju da idu u školu zbog sukoba sa vršnjacima, zbog problema sa nastavnicima, zbog predstojećeg ocenjivanja i kontrolnih zadataka. Ako mislite da postoji problem u školi, razgovarajte sa svojim detetom, a onda možda i sa nastavnikom.

Nemojte da dozvolite da se dete plaši vaše reakcije ako dobije lošu ocenu ili ako je u školi napravilo neki disciplinski problem. Preteran strah od reakcije roditelja dovodi do toga da dete počinje da krije i važnije probleme.

11. Razgovarajte o školi

Obično se razgovor o školi svodi na pitanje roditelja „Kako je bilo u školi?“, a odgovori deteta su uglavnom „Super“, „Dobro“, „OK“… Veoma je važno posvetiti pažnju i postaviti dodatna pitanja koja će podstaknuti dete da vam priča o svom danu provedenom u školi. Nemojte da pitate samo o učenju i o ocenama. Važno je da razgovarate o druženju, sa kim se dete igralo na velikom odmoru, da li je bilo sukoba, da li je neko ispričao nešto interesantno ili smešno.

O takvim stvarima će dete rađe pričati nego o ocenama.

Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier

Kroz razgovor se unapređuje razvoj govora i jezika i dete se uči komunikaciji. Dok razgovarate nemojte da gledate u telefon ili televizor, već pažljivo slušajte dete i gledajte ga u oči. Možete razgovarati dok se vozite autom (tu ne morate da gledate dete u oči ? ), dok čekate u dugim redovima u prodavnici, dok šetate u prirodi, nakon zajedničkog obroka itd.

12. Naučite dete da koristi slobodno vreme

Potrebno je da usmerite dete da se bavi različitim aktivnostima i hobijima kako bi se ispunilo slobodno vreme. Strukturisano slobodno vreme je najbolja prevencija poremećaja u ponašanju i bolesti zavisnosti. Kvalitetno provedeno slobodno vreme nas opušta posle napornog umnog i fizičkog rada, razvija kreativnost i čini dete spremnijim za rad i učenje.

Zato dete posle škole i učenja treba da ima na raspolaganju različite aktivnosti slobodnog vremena poput šetnje, slobodne igre, sportskih aktivnosti, odlazaka u bioskop i na ostale kulturne događaje. Deo slobodnog vremena, izvan učenja i odlaska u školu, dete treba da provede i u pomaganju roditeljima oko kućnih poslova.

(Centar za logopediju)